Српски књижевни гласник

Per

PTocnunomna БовАРИ. 651

— Mmuemim? peue oHa npmuosmmyJjyhm My će.

И она уздахну.

— (О) Родолфе! да знаш само!.. ја сам те веома волела !

| После тих речи она га узе за руку, и они остадоше неко време е укрштеним претима, — као првога дана, на Скупштини! С пробуђеним поносом он покуша да се отме од разнежености, али му она клону на груди и рече:

— Како да живим без тебе2 Од среће се не може одвићи ! ,Ја сам била у очајању! мислила сам умрећу! Причаћу ти све то, видећеш. А ти... ти си ме се клонио!..

Јер, пма трп године, он је њу борижљиво избегавао, из оне урођене слабости којом се одликује јачи пол; и Ема је настављала. е љупким покретима главе, умпљатија но заљубљеца мачка:

— Ти волпи друге жене, признај. О! ја то потпуно разумем! ја их извињавам; биће да си их завео, као што си завео мене. Тип сп човек! ти имаш све што је потребио да будеш вољен. Али ми ћемо почети поново, је Nu? волећемо ве! Ево, ја се смејем, срећна сам!.. што не говориш 7 |

Милина. је беше видети с оним њеним погледом у коме је треперила једна суза, као кап кише у чашици плавога. цвета.

Оп је привуче на колена и узе миловати руком њену глатку косу на којој се, у светлости сутона, огледаше као златна стрела последњи зрак сунца. Она наже чело, и он је пољуби у око, сасвим благо, крајем усана.

— Та ти си плакала! рече оп. Зашто 7

Она зајеца. Родолф помисли да је то излив њене љубави; и како је ћутала, он узе то ћутање као етидљивост и узвикну:

— Ах! опрости ми! ти си једина која ми се допада. Ја сам био глуп n неправедан! Ја те волим, и волећу те вечито... Шта ти је7 реци ми!

Он клече,