Српски књижевни гласник

650 Српски КњижеЕВвНИ ГлАСНИК.

чама, у коме се низало неколико соба једна за другом, као по манастирима или по крчмама. Његова беше на крају, сасвим у дну, лево. Кад је спустила руку на браву, њу наједанџут остави енага. Беше се уплашила да не буде отишао, желела је то готово, а међутим то јој је била једина нада, последњи пзглед на спасење. Она. застаде мало да се прибере, и, с новом одважношћу, коју јој је улила. тренутна потреба, уђе.

Он је седео поред ватре, с ногама на оплати, и пушио лулу.

— Гле! ви сте то! рече он п нагло. уетаде.

— Јест, ја сам!.. дошла сам. ,Родолфе, да вас замолим за један савет.

И, поред свега свог усиљавања, она не могаде ни уста. да отвори.

— Нисте се ни мало променили, још сте онако исто лепи!

— Ох! одговори она горко, жалосне су то дражи, пријатељу, кад сте HX ви презрели.

Он на то узе објашњавати своје понашање, изви--

њавајући се неодређеним изразима, не могући да измисли ништа, боље.

Њу преварише његове речи, а још више његов глас и његова појава; тако да привидно поверава, а. можда је и доиста поверовала, у изговор за прекид њихових односа; то беше тајна од које је зависила част а можда и живот треће једне личности.

— Како му драго! рече она гледајући га тужно, тек мени је било врло тешко!

Он одговори философеким тоном:

— Такав је живот!

— Је ли бар, настави Ема, био за вас добар од како смо се растали 2

— O! ни добар... ни рђав.

— Можда би боље било да се нисмо никад ни растајали. · — Да..., можда!

Toa

ЈИ

Mc OH