Српски књижевни гласник

ЗАКОН ПрРОПОРПИЈЕ У ИСТОРИЈИ. 1761

шљење троши много више од опште крви п снаге у телу, те много теже се одржава него осећање; отуд је много лакше писати за осећање него за ум; п пошто велика већина људи живи чисто осећајним животом, то је за њу много лакше п писати него за мањину умних људи; отуда су песнипи и уметници, који раде поглавито за осећање п на њега делују, ближи и разумљивији већини људи, него философи п научници који раде за ум.

Тако и у области духа оно што је раније лакше постаје и одржава се него оно што је доцније. Фантазпја постаје сама од себе, и за њу не треба човеку никаквог напора, ни изучавања, док за свесно мишљење, процес којим се долази до истине, треба непрестаног напора и изучавања, да би се одржало. По томе истина стоји онако исто према човеку, као човек према природи пи стварима у њој: као што се човек према природи врло тешко, се великом муком п борбом одржава, тако и истина међу људпма. Врло малом броју људи остаје од борбе за живот снаге да ступи у још мучнију и тежу борбу за петину. Јер знање не долази само човеку као ваздух, нити се може тако лако добити као вода и храна; оно се добива само великим радом и напором. Отуд велика већина људи брзо достиже границу свога знања и снаге мишљења, заустављајући се на ономе што је потребно за живот и садашњост у друштву; само се мало људи дижу до висине науке и философије, а још мање њих раде прогрес у њима.

И првобитпије знање, знање које се добива чулима, много се лакше и непосредпије добива, п много се лакше одржава, пего доцније, више знање, које се добива апстрактним мишљењем, и одржава будном свешћу. И пошто је чулно знање лакше од апстрактног разумевања, то је п индукција лакша од дедукције, чулно посматрање лакше од мишљења, знање од разумевања. По томе је п практика лакша од теорије, те је лакше наћи себи компас у обичном животу, него у сферп идеја; по томе је и теже радити на прогресу пдеја, него живети у садашњости,