Српски књижевни гласник

1962 Српски. Књижевни Гласник.

Па и у чулном знању много је јаче, много дубље и трајније трагове оставља оно знање, које се добива у детињетву и у младости, него оно знање које се добива доцније, пошто мозгу све мање остаје снаге за одржање · нових утисака: отуд док се доцније добивени осећаји и представе брзо губе п распадају, дотле се ранији утпеци п представе дуго одржавају.

Тако је на природним наукама, чији су предмети доступни чулима, лакше успешно радити, те су оне пре п постале него доцније науке о човеку.

Пошто је чулно знање лакше од доцнијег апетрактног, и пошто се чулима могу сазнавати само поједини делови, а никад целина, то је увек много лакше сазнати део него целину; много је лакше појмити и разумети поједину снагу, поједине ствари, појаве и правце, него. њихову заједничку везу, њихово укупно п заједничко деловање. Отуд је философија најтежи рад људски, јер за њу треба највише рада и напора од свега; најтежи посао ума људског јесте дићи се на висину једног принципа, са којега се може видети једна велика целина, са свима њеним снагама, стварима, везама и разноликим појавима у њој, у којој су сви појави само манифестације једне исте основне првобитне снаге, у којој су све ствари и снаге само поједине, ближе и даље вибрације једног истог основног тона. Отуд се на ту висину принципа дижу само поједини, моћни духови, само после дугог и напорног рада, учења и мишљења. :

Пошто је чулно много ближе п доступније нижем уму већине људи, то се све чулније све лакше п одржава. у животу, и све лакше хвата корена у њему; по томе све више и даље, све апстрактније и племенитије све теже; отуда хуманост и социјалност много теже постају и одржавају се, него себичност; нижи човек много теже осећа п разуме општину, народ, државу, човечанство, него фамилију 1 своје себичне, личне интересе.

Пошто се чулима може сазнати само површина | Ž ли ствари, и пошто је истина увек у дубини, те се мора ~