Српски књижевни гласник
а
аи Ри а,
БЕЛЕШКЕ Е. 627
проф. Шурмин посвећује више места... Међутим, с правом се очекивало, да ће проф. Шурмин, идући путем који је већ прокрчио проф. Кулаковски, допунити слику саборске борбе Хрвата списом унутрашњег социјално-културног, нарочито, интимнога стања хрватскога друштва у првој четвртини ХГХ века. — Другу главу Шурмин, као и Кулаковеки, посвећује излагању књижевне радње Хрвата до илиризма. У њој је исти низ сажетих одлика најглавнијих писаца, исписан истим редом као и код Кулаковског. Главна разлика састоји се у том што се последњи површно дотиче и далматинских и славонских писаца, а први их оставља на страну. Осем тога, Шурмин носвећује две стране заборављеном писцу Јосифу Ђурковецком, који је у својој „Хрватско-славонској граматици“ (1826) рекао неколико врло интересантних мисли о општесловенском књижевном језику. О овом се писцу ништа не говори код Кулаковског. Срећније је расподелио Шурмин и свој материјал, у погледу оделитих и прагматичкисамосталних студијица, од којих неке садрже и интересантне нове појединости. — У трећој глави, проф. Шурмин враћа се на политичку борбу за право језика која је постала енергичнијом, пошто су Мађари, незадовољни уступцима, на сабору 1832—1836 донели законе о мађаризацији средњих и виших школа и администрације у Хрватској. У то је време (1830—1836) у помоћ политичкнм радницима притекла и књижевност, у виду читавог низа брошура које заштићаваху историјека права хрватског народа. Као најзнаменитије су брошуре графа Драшковића тзв. „Дисертација“ и Деркосова Geniru patriae, обе 1832. Проф. Кулаковеки изучава их у глави просвећеној Љ. Гају; проф. Шурмин — заједно са сабореком борбом хрватских родољуба. Чини нам се да је последњи поступио правилније. — Четврта је глава посвећена вођу хрватскога препорођаја, Људевиту Гају. Биографију овога писца и родољуба довео је проф. Шурмпин до 1836. Као најдрагоценија ствар у тој опографској цртици је, по нашем мишљењу, систематско излагање садржине Гајева листа „Данице“ која читаоцу тога листа даје јасан појам о карактеру родољубивих тежњи и уметничких укуса почетне епохе хрватскога препорођаја. Уосталом, цртица проф. Шурмина мало се разликује како у фактичком, тако, нарочито, и у односима идеја од рада проф. Кулаковског. — Овај извод, уосталом, може се применити и на целу књигу хрватскога професора: није могућно не опазити
407