Српски књижевни гласник

Aj 4

Б ЕлЕШшШК Е. 639

години 5376,90 дин., у септембру 9964,60 дин., у октобру 19679,70 дин., у новембру 11088,60 динара, у децембру 11594,80 дин.. Од дневних престава у 1903 год. било је: у августу 898 дин., у септембру 2404,20 дин., у октобру 15156,80 д., у новембру 14249,10 д., у децембру 15344,70 д. Од вечерњих престава у 1904. го од. било је: у јануару 9564,60 дин., у фебруару 9757 дин., у марту 8275,80 д., у априлу 6280,40 д., у мају 11680.60 д., у јуну 3569,30 л. Од дневних престава у 1904 год. било је: у јануару 14099,70 д., у фебруару 12938,50 д.. у марту 11754,80 л.., у априлу 7947,70 д., у мају 14047,30 д, у јуну 4894 40 x. Ове је сезоне било прихода више но прошле 3291,10 д.

Јеврејско позориште. — Јевреји из целога света прикупили су један милион динара за оснивање једнога јеврејскога позоришта у Лондону, где ће најбољи глумци са континента и Дмерике приказивати искључиво јеврејске комаде, историјске садржине и из модернога живота.

ЧИТУЉА.

А. Н. Пипин. Пре краткога времена умро је члан руске Академије Наука Александар Николајевић Пипин који је, по свој прилици, својим радом познат и нашим читаоцима. Лањеске године навршило се 50) година како је Пипин написао први научни рад. Од 18593 год. до последњих недеља ове године Пипин је неуморно радио

на руској литератури, и старој и новој, на руској етнографији и на свима литературама словенеким. И ако је мислио да посвети евој живот и професорској и научничкој каријери, ипак је само врло кратко време био професор (1860—1861); али научнички посао није остављао ни у најмучнијим тренуцима у своме животу, јер му је он допуштао да пише и говори како мисли, а рад у универзитету био је често скопчан са таквим условима са којима се није могао сложити слободни и трезвени дух Пипинов. Од како је изашао из универзитета постао је један од стубова чувенога часописа руског, „Европског Гласника“, п сарадник врло великог броја других часописа, у којима је обрађивао различне моменте из културног живота Руса и осталих Словена. Он је био један од маленога броја руских западњака, искрен подједнако и у својим научним погледима и погледима на руску стварност, који је подједнако радио и за широку, просвећену публику и за уске специјалисте,