Српски књижевни гласник

о : i, | зуби А 5 i 4 | | i VEO 640 Српски Књижевни Гласник. OPS

Од старе руске литературе (Нацрт зитералурне | историје старих прича руских), прешао је онима исто- | рију словенских литература (1 изд. 1865, П изд. 1879 до | 1880), у којој је изнео врло лепо (пољски је део израдио В. Спасовић) главније моменте њихове. Пипин је јасно схватао и умео разумљиво да изнесе различне покрете словенске мисли ; својом топлином и љубављу са којом је расправљао књижевна питања, он је умео да унесе. интересовања и живота у свој предмет који је, тако. изнесен, придобијао за себе и многе читаоце и нове раднике.

Али највећи део његова рада посвећен је културноме и књижевном покрету у Русији у почетку и око И средине Х1Х века: „Друштвени покрет за време Александра 1“, „Карактеристике литерарних погледа од 1820 до 1850 гол. : u „DemanckM, његов живот и преписка“ дела су која се допуњују, а представљају унутрашњи А, живот рускога народа у споменуто време, његове про- светне тежње, борбу различних културних праваца, развитак многих радника на пољу руске критике, а особито = · чувенога руског критичара Бељинског, једном речју, еволуцију идеја тадашњег рускога друштва. |

Пишући о многим питањима руске етнографије он је често додиривао специјалне црте руске културе и руске националности. У своме великом делу „Историја. руске етнографије“ (1890—1892) он их је изнео у потпуности, дајући свој суд о свему што је на томе пољу урађено код Руса, п групишући врло прегледно и врло | поучно све досад добивене резултате у томе правцу.

У последње време свога живота Пипин је, поред свих других радова својих, израдио и „Историју руске литературе“ у 4 књиге, од које су различни делови и раније били излазили у различним часописима. То је. једно од највећих дела његових и можда оно по којем. ће се он најдуже помињати, |

ВлАОСНИК И УРЕДНИК, Богдан Поповић. КАПЕТАН-МИШИНА УЛ. БР, 17.