Српски књижевни гласник
СРпски Књижевни ГЛАСНИК.
9
да нам пуца ружан глас међу свијетом, е смо га се одрекли и пустили да умре у шпидалу, к'о какав бескућник...
Доктор га је слушао, одобравао главом и емјешкао се, као што се обично смјешкају људи кад не разумију нечијега говора, а причињавају се да су га разумјели.
— Ја... не противно, але муси добро нега... — отегну. — Стара баба муси пазила нега...
Бубуљичава. дјевојка, која је једнако стајала уза зид и ћутала, прогура се кроз авлијаше и постиђено приступи доктору. ·
— Не треба стара баба, кад ту може и млађа поднијети, — прошапта, буљећи му у лице крупним, влажним, зеленим очима. — И ја стојим у овој авлији и мени је он комшија, па, кад сам ја здрава, могу га његовати док се опорави... Само га немојте гонит' у шпидал, — јер ко оде тамо, ријетко се жив пи здрав враћа, — а ја ћу га сама пазит' и његоват....
Након дужега преговарања и препирања, доктор најпошље попусти. Преписа некакве лијекове, нареди како се има његовати и, обећавши да ће опет доћи, изађе из собе.
за њим изађоше и остали. Болесника оставише сама, са бубуљичавом дјевојком.
П.
Тата, бубуљичава дјевојка, настанила се у овој кући отприје двије године. Дошла је једнога дана не зна се откуда ни из кога краја вароши, носећи на леђима овећи завежљај, у коме су јој биле све ствари... Једину празну собу, коју јој показаше ип гдје је упутише, собу, која је била нечиста, семрдљива и прљава, испуњена сметљем и испреплетена дебелом паучином, за час је уредила. Све своје ствари понамјештала. је пјевајући, лако и весело и понамјештала их тако да су авлијаши, који су одмах дошли да је виде и упознају се с њоме, ахнули од чуда. И људи и жене и дјеца лијено су улазили, (или су провиривали кроз ониска врата),
у “A
OK ЈЕ She“
“ACO KEJ. Ty: VIN
Ој