Српски књижевни гласник

У је ek CK ВО

8 СРпоски Књижевни ГЛАСНИК.

би се задржала неколико сахати, све као да је било мртво без ње. Чак ни дјеца нијесу онолико галамила и викала, колико кад је она ту. Сви су трчали на врата и чекали“ је, а чим би је опазили издаљега, поздрављали су је најодушевљенијим усклицима. Додуше, дјеца су јој се радовала и зато што им је доносила воћа или колача, — јер је то морала купити, макар слабије ручала, — и што је. на беспослици, сама се волила заиграти е њима.

— Чудно чељаде, — говорио је здепасти друговима. — к'о да носи манђије са собом...

— Чудна, — говорио је и пијани Ђуро, коме никада нико није био прав ни поштен. — Само ми се He свиђа што је велика богомољка. Ко се пуно Богу моли, тежак је грешник!

Тати су неки и у лице говорили како им се не свиђа што се толико крети и метанише, и ако се она на то ни мало није обзирала. Криво јој је. додуше, било што су је испитивали за некакве гријехе и искушавали је свакојако, — каткада се и наљутила на то, — али је, баш као за инад, сваку вече палила кандило и побожно читала све молитве што их је знала. И у цркву је ишла

редовно на вечерњу и на јутрењу, носећи у убрусац умо- тану малу, јефтину свијећицу, да је пред олтаром уждије.

А иза сваке молитве, нарочито кад се из цркве враћала, била је увијек и ведрија п веселија, те је п више говорила и љепше, слађе пјевала... /

Има часова кад људи и своје најближе п најмилије воле потајно оговарати, налазећи неко чудновато задовљоство у томе. Тако су п авлијаши. покаткада. оговарали Тату. Чудили су се највише: откуда у Тате тољико. новаца и како то да она. мимо све остале, прилично зарађује7 Сашаптазали су се и питали: није ли и она од оних што новце лахко зарађују“ Срачунавали су. јој

зараду потајно, међусобно, али се нико није усудио и

ла је запита за то. О томе су пред њом пажљиво ћутали

и, тек ако је коме требао који грош, искао је од ње у ~

зајам... Она је радо давала... Ако је имала, давала је и