Српски књижевни гласник

а РАНЕ АВА

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХУТ, БРОЈ 1. — 1 ЈАНУАР, 1906.

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА.

(1) У ПРИЋО:

ј

— Милко! Милко, јеси ли готова 2 — као пријекорно узвикну стара, дуговрата тетка Анђелија, дижући се лагано са ниске клупице, гдје је сједило, обучених у чисто, бијело, празнично рухо, још четири пет стрина, ујна и тетака, око којих се разливао слаб, лаган, изнемогао мирис полу свелог босиока, што су га, умотана у јаглуке,

држале у рукама. — Јеси ли готоваг — запита тетка, Анђелија јаче, као љутећи се. — Вријеме ће бити да полазимо...

— Садћу ја, тето, сад, — одазва јој се пријатан,

чист, звонак дјевојачки глас, из велике собе, горнице, у којој су мати, стрина и родица, готово пун сахат китиле п намјештале лијепо, младо дјевојче, шеснаестих годипа, љубимицу своју. Мати, још снажна и свјежолика жена, рашчешљавала јој је плетенице и уплетала у косу карамфиле, стрина јој сапучала јечерму и размјештала златне огрлице по прсима, а родица, лјевојче њезиних година, удешавала ногавице од димија и облачила јој везене папучице. Све као да су се надметале: која ће 1