Српски књижевни гласник

МАЈЧИНА СултАНИЈА. · 3

О таким разговорима Милки није хтио причати ништа, бојећи се да је не увриједи. Али ако је он и крио, други нијесу хтјели крити, и Милка је, најпошље, за све сазнала. Прва Љубица казала јој је нешто; затим је Стака испричала све што је чула од неких пријатељица. Обје као да су биле забринуте и бојале се Маре. Стака је чак предлагала, да би њу требало, милом или силом, пошто пото ућуткати.

— Кад говоре други, нека говори и она, — брзо одговори Милка, не пуштајући је да договори п да искаже све. — Није она мој једини душманин. Ако се љути на

ме, не треба ни од кога да крије. Волим п отворену грдњу, него кад ми се испотаје копа јама.

Милка је тако одговарала и другима. Гласоноше, једна по једна, враћале су се од ње покуњене и зл0овољне. Најпошље, кад нијесу могле ништа друго, ишле су Мари и све јој причале.. И помами се жена, кад јој то казаше!.. Да је, случајно, на све њезине грдње и Милка одговорила леовком и погрдама, лакше би јој било. Она се никад није ни плашила свађе и ината. Али оваки одговори разгневише је. За пуна три дана ништа друго ни радила није, него трчала од комшинице до комшинице, изазивала их на врата и на сав глас јадала се како Швабуша неће ни да чује њезиних ријечи, него одговара са неким презрењем.

— Дошла госпоја у једну дичну, старинску кућу, — викала је бијесно, звекећући алком на канату као да би је хтјела отргнути, — па сад дигла нос и преко рамена гледа на једну шћер те куће.. Њојзи је сведно јали ја говорила јали млин клепећ'о... Она, па ла се оглушава на моје ријечи и да се не наљути... Она... притркушица швапска/!..

Тек након неколико дана као да се стиша мало. Видила је и сама да празне ријечи не вријеђају Милку, а она је хтјела увриједити дубоко, до српа је увриједити, Зато је и почела смишљати начин: како би се могла искалити и осветити, „славно се осветити“, као

. 1+