Српски књижевни гласник

у + x | ЕМ 0 0,80 а «~

“

5 E.JI E::111. K E.

КЊИЖЕВНОСТ. Успомене Л. А. Франкла о Милици СтојАдДИНОВИЋ Српкињи. — Лудвиг Аугуст Франкл, витез од Хохварт-а,

чију биографију Милице Стојадиновић Српкиње доносимо у овом броју, био је један од истакнутих радника на књижевности прошлог века у Аустрији. Родио се 1810 године у Храсту у Чешкој. Школовао се у месту рођења, у Прагу, Бечу и Пацови, где је промовиран за доктора медицине. Али је убрзо напустио свој лекареки позив и одао се литератури. Јеврејин по пореклу, буде 1838 године изабран за секретара јеврејске општине у Бечу, а

доцније за професора естетике у бечком музичком друштву. Најглавнији су му радови: „Пеема Хабебурга“, збирка балада из млађег доба, затим, „Лиреке и епске песме“ (1833, Беч), „Приче са истока“, „Христифор Колумб“, библијски, романтичан спев „Рахила“, „Дон Жуан од Аустрије“; даље сатирички рад „Хипократ и модерна медицина“ у коме са доста духовитости исмева тадање савремено лекарство. У ређивао је и листове, прво „Овеегreichisches Morgenblatt“, a sarmM, од 18492, „Sontagsет“, у којима је познати Анастазиус Грин почео први у Аустрији да преводи словенске народне песме. Као производ свог пута по Палестини и Грчкој написао је Франкл дела „Аћперђидег“ и „БЉапоп“, итд. Његова су дела врло много читана. Његова песма „Универзитет“, коју је написао кад је изашао закон о слободној штампи (14 марта 1848), растурена је у пола милиона цримерака и компонована је од седамнаесторице разних компониста. Сатирички је спев „Хипократ и модерна медицина“ (1853) доживео брзо, једно за другим, пет издања. 1880 године издао је у три свеске своја скупљена дела а 1881 своје песме. Умро је 1894 године у Бечу. За нас је од највеће важности његов превод српских народнх песама, који је издао под насловом „Сове, Serbisehe Nafionallieder“ (Беч, 1852). Преводећи наше народне песме трудио се