Српски књижевни гласник

950 ОРпски Књижевни ГЛАСНИК.

да им задржи размер и ритам, у чему, разуме се, није увек имао успеха. Превод је посветио. Мини, кћери Вука Стефановића Караџића, у чијој је кући Франкл био врло чест гост. Код Вука се и упознао са Милицом Стојадиновић и као последица тог познанства јесте интересантна преписка коју је, додавши јој'и многе друге интересантне биографске податке, објавио после емрти Милице Стојадиновић у бечком годишњем часопису „Die Dioskuren“,

одакле смо је и ми превели. Између Франкла и српске:

песникиње било је великих узајамних симпатија. Како је он о њој мислио и писао види се из ових успомена, где се старао да је прикаже што лепшом и поетичнијом, очевидно улепшавајући њене стихове и писмг, стварајући целу једну поетску легенду о нашој „Врдничкој Вили“.

Пс,

Вукова ПРЕПИСКА. — Крајем јануара 1907 године биће готова прва књига Вукове преписке, коју уређује Г. Љубомир Стојановић, а издаје Краљевска Српска Академија. Преписка биће штампана хронолошки, и у првој књизи биће преписка између Бука Караџића и Симе Милутиновића, Саре Михаилове, Правитељствујушчег Совјета, итд. Све то биће од особитог значаја за политичку и културну историју српског народа и српеку књижевност; а преписка са Копитаром, која ће сва ући у ову књигу, даће драгоцени материјал за словенску филологију. М. Ј.

„МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ.“ — У једноме од скорашњих бројева „Српског Књижевног Гласника“ било је речи о књизи „ја ОпезНоп шаседоптеппе“ од Едуарда Анжелара (Едопага ЕпреЊаг а , опуномоћеног министра француског и члана Института Међународног Права. Сада је та књига изишла и на српском, у преводу Г. Драг. Л. СтеваноBuha. Предговор уз српски превод написао је наш сарадник Г. Др. Милан Ђ. Милојевић, који је проговорио о узроцима интересовања западних сила у Источном Питању и судби Балканскога Полуострва, о практичном решењу Маћедонскога Питања које предлаже француски правник, и о потреби да се наше животно Старо-србијанеко Питање не раздваја од Македонског Питања.

Л.

ZONU JU UM

и о