Српски књижевни гласник

Ај РМ NA i MIA, а, и -

~

B.R 1 E m RK B. | 951

Књижевни гРАДдОВИ У „Речи“. — Под уредништвом Г. Милорада Павловића, почео је у Београду овога месеца изилазити нов свакодневни лист „Реч“, за политику, друштво и књижевност.

. У књижевном делу овога листа изашло је неколико, досад необјављених радова наших живих и умрлих писаца. Ту су две приповетке Стевана Сремца: „Либаде“ и „Прича о томе, како је један књижевник појео мецената свог“. Г. Светозар Ћоровић је штампао своју приповетку: „Чудна опклада“, а Г. Велимир Ј. Рајић јавио се са приповетком „Судбина“. Г. Милорад Ј. Митровић штампао је песму: „30 новембар 1906“.

Штампана је песма Војислава Ј. Илића: „Елегија једне залутале депеше“, која је била и раније објављена. Има и неколико нештампаних „Мисли“ Боже Кнежевића. Затим један повећи број епиграма, наших познатијих живих писаца, међу њима и Змајев епиграм: „Партије“. Објављен је п један повећи број Сремчевих бележака: „Неколико афоризама“, „Од попа беседа“, „Змај Јовина муза“, „Попова придика“, „Кратак поп“, итд.

ВС.

Силвијо Пелико у сРпском! преводу. — Ђакон Коста М. Лучић, „управљајући учитељ“ у Никшићу превео је делце „Дужности човјечје“, од познатога, у своје доба славнога талијанеког књижевника Силвија Пелика, аутора „Мојих тамновања“. Ова књижица прештампана је из сарајевског „Босанеко-Херцеговачког Источника“. И ако је својим мислима Пелико нешто застарео, његова дела, стилистички писана, имају још вредности: и заслужују пажњу српских читалаца. Х.

„Hrvatska Роујез“. — Ове године отпочела је Хрватска Матица да издаје „Маји Које“ за најшире народне слојеве. Као прва књига ове књижнице изашао је први део „НгуајзКе Роујезн“ од проф. Др. Ферда Шишића. Овај први део обухвата хрватку историју до 1596 на 208 страна мале осмине и стаје само 50 филира. Други део обухватиће историју Хрвата до 1568, и угледаће света у току од два месеца. Матица Хрватска учинила је веома добро што је израду овога дела поверила Г. Шишићу, јер је он један од најбољих познавалаца хрватске прошлости. d. E,