Српски књижевни гласник

- Б ЕЛ КЕ m К Е. 957

„Радослав Павловић, велики војвода босански“ од Др. Алексе Ивића; „О некојим врелима српеких народних приповедака“ од Владимира Ћоревића; „Суха грана“, роман из словачког живота од Светозара Хурбана-Вајанског у преводу Јована Вучерића ;, Јанко Веселиновић“, књижевна. студија Др. Јована Скерлића; „Уму и ерџу“, П, од Павла Аршинова. — Издају се поново на оцену: „Прилози за историју марчанског владичанства“ и „Синђелија патријарха Јована Кантуле издана Опмеону Бре-

тањеком“, од Димитрија Витковића. — Не примају се: „Песме“, „Никова љубав“, драма. — Издају се на оцену: „Две посестриме“, приповетка; „..отуд од Баната“, песме. — Поверава се секретару, ла извиди, јесу ли већ штампане песме пок. Владимира М. Јовановића, које је Матица добила за „Летопис“. М. ЧИТУЉА. Луко ЗогРЕ. — Један од врло познатих људи са При-

морја п чија се активност кретала у области књижевности, науке и политике, Луко Зоре, умро је. Рођен у Цавтату 1846, он сврши нижу п средњу школу у месту рођења и оближњем Дубровнику 1865, а универзитет, где учаше славистику и класичну филологију, у Бечу 1869. Те године постаде професор гимназије, у којој служби остаде до 1897 ; у Дубровнику, где је био професор, имао велики утицај на ђаке. Заједно с П. Булманијем и мање познатим С. Кастрапелијем, Зоре је будио међу ђацима српску свест и слободу мишљења; његови ђаци, а њих има по Приморју сила божија, знају о томе причати многе анегдоте. Ушавши доста рано у активну политику и бивши дуго година посланик у далматинском сабору, он постаде 1897 посланик у царевинском већу у Бечу, и то посланик хрватске народне странке. По истеку мандата Зоре пређе у Црну Гору, где би постављен га директора гимназије и васпитача кнежева најмлађег сина. Ту га затече и позната дубровачка афера; јунаци ове афере данас су сви покојни, и Фабрису и Тројановићу придружио се и Зоре. — Књижевни и научни рад Л. Зоре је разнолик и не мали. Од научних радова ту су најпре они на дубровачкој књижевности: „О јеђупци Андрије Чубрановића“ (Ка, 27), „Примједбе на расправу А. Павића“ (Каса, 34), „О композицији Гундулићева Османа“ (Кад, 39), „Грађа за књижевно-повјесну оцјену Гундулићева Љубавника срамежљива“ (Каа, 55), „Грађа за књи-