Српски књижевни гласник

Српски Каки ижевни Гллсник, |

белешке. Ја исто тако налазим да је извесне ствари најчи- i стије потписати кад их је човек написао. Кад ве Г. Костић већ решио да устане сам у одбрану свога превода, OH

би имао отменији став да је свој одговор потписао. Ако

се свога одговора стидео, онда би боље било да уопште

није урадио опо чега се после морао стидети. На тај одго-

вор ћу се вероватно још вратити на крају овога прегледа. ~“

О белешци хоћу. да напоменем да је објављена. у мом e одсуству.“ Да сам био у Беог раду кад је написана, ја бих јој пиеца замолио да у њој учини једну или две измене, 7

vr <! не нише, и у осталом стварно неважне. Замолио бих га поглавито да изостави речи: „због којих је он. једно време и“ држан за ступио генијална. човека“. DP. Костић, који је у

свом одговору замерио свему другом у белешци, OBDIHM pc-

чима није чамејнио. Али таква је његова логика и његово

критичко осећање. Међутим, ова је напомена у белешици а била излишна, Свак зна да има људи који држе да је. Г. Костић гениалан, и свак зна да Г. Костић њихово ми-

шљење узима. врло озбиљно, те се на своју велику, и нашу

малу штету, прави и сам гениалним. Али се исто тако ана и то да се Г. Костић прави гениалним. зато што му.

је за невољу; да је у истини гениалан, не би се морао

pota: А што о њему други ~ мисле 264 гониалан ; –

једно и друго зна: и зато што се зна није ODAO У то по

требио дирати у једној белешци којој је био задатак да.

У неколико реза само изрече суд о P. Костићевом | пре

поду „Хамлета Али ако у белешци. нема. ништа. важније да се мења,

има је, дна врло важна ствар — и о овом напоменом пре

лазим па оцену PP. Коетићева превода — коју је белепици

требало неизоставно додати У белешци је казано какав.

је превод Г. Костића. уочен за себе, Kao песнички про

извод на ерпском језику, тако да кажем; али није (кавано

! Овај је преглед написан концем 1903 године, док је писац још био уредник овога часописа.