Српски књижевни гласник

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 933

при растанку назове опет по имену, он каже: „Хвала вам, Розенкранче, и добри Гилденстерне !« Краљица на то одмах прихвата од своје стране, и каже: „Хвала вам, Гилденстерне, и добри Розенкранче!“ Могу ли се у овом случају речи „драги“ и добри“ пзбацити као певажне појединости, или и само по вољи премештати 7 — Тако у оном силном призору између Хамлета и његове матере, пуном страшне свађе и бесних речи. мати најзад клоне, и преклиње Хамлета да престане: „О Хамлете! не говори више!“ „0, не говори више !“.. „Не више!“.. „О Хамлете! ти си ми срце расцепио на двоје !“... На то — тренутно, али врло нежно и узбуђено — Хамлет и сам одмекне и, бринући се о спасу материну, одговара на њене речи о преполовљеном срцу: „Ох, одбаците његову гору половину, па живите тим чистије с оном другом“... Укините усклик пред Хамлетовом реченицом, и ви сте не само ослабили реченицу (што сразмерно не би било ништа), но сте уништили једну епизоду у овом изванредном призору.

Најзад, још овај последњи пример. У призору после оне Краљеве беседе наведене у првом примеру. Хамлет остаје сам, и говори онај свој познати први монолог: „О! да ово "сувише сувише чврсто месо хоће да се истопи!“ Усред његова говора наилазе Хорацио, Марцело, и Бернардо; и призор у свом почетку тече овако:

ХОРАЦИО. Здраво сте нам, господару!

ХАМЛЕТ.

„Мило ми је што вас видим здраво. Хорацио 27 или самога себе заборављам.

ХОРАЦИО.

Он главом, господару, и вазда ваш понизни слуга

ХАМЛЕТ.

· Господине, мој добри пријатељ; ја ћу то име изменити с вама А зашто сте оставили Витенберг, Хорацио ? —

Марцело ; —