Српски књижевни гласник

СР ИСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига УХА, БРОЈ 1. — 1 Јул, 1907.

ПРИЧА О ДУШИ СА ВЕЧИТОМ ЧЕЖЊОМ.

„Има људи чији корен није урастао у земљу. Они се рађају с виловитом душом и целога живота прекопне: једе их изнутрица, јер им место није међу нама. А по-

: сле смрти, веле, њихова душа лута, тугујући дуго по свету, док се опет не зачне у неком људском, Божјем, створу“....

...Он је имао свега, живео је како је хтео, и опет — никад није био задовољан. У себи је носио то незадовољство које је подгризало и тровало свако одушевљење. Увек кад је хтео што да почне јављало се оно, и онда је стајао пред раскрсницом незнајући куда ће. А душа је потајно чезнула за једним и својим путем, који би га одвео тамо где би настао његов прави живот: пун "дела и стварања.

И године су пролазиле, а он је, нестрпљив, грозничаво тражио тај пут и никако га није могао да нађе..

И што је време више пролазило, све је чешће и одређе1