Српски књижевни гласник

Богови У ИЗГНАНСТВУ. 15

постамента, и да је њена одломљена глава лежала поред његових ногу.

d Сличан карактер има бајка о младом витезу који је, · кад се једанпут у једној вили код Рима лоптао са неколико пријатеља, свој прстен, који му је сметао у игри, скинуо са своје руке, и, да га не би изгубио, метнуо на прст једне мраморне статуе. Али кад се витез, после свршене игре, вратио статуи која је представљала једну незнабожачку богињу, са ужасом је видео да мраморна жена прст, на који је натакнуо свој прстен, није више држала право, као пре, него сасвим савијен, тако да му је било немогуће да понова скине прстен са њенога прста а да јој не одломи руку, што му ипак неко чудновато саучешће није допуштало. Он је отишао својим друговима да им саопшти то чудо, и позвао их да се рођеним очима о томе увере. Али кад се вратио са својим пријатељима, статуа је прст понова држала право, као и обично, а прстена беше нестало. Неко време носле тога догађаја витез се решио да ступи у свети брак, и приредио је свечану свадбу. Али прве ноћи, баш кад је пошао у постељу, приђе му једна жена, која је горе споменутој статуи била слична и телом и лицем, и она је тврдила: тиме што је он свој прстен натакнуо на њен прст, он се верио са њом, и он припада њој као законити муж. Узалуд се витез бранио против тога тражења; сваки пут кад год је хтео да се приближи својој венчаној жени, међу њих је стала незнабожачка жена, тако да је те ноћи морао да се одрече свих брачних сласти. То исто догодило се и друге, и треће ноћи, и витез се врло растужио. Нико није умео да му помогне, па су чак и најпобожнији људи слегали раменима. Али најзад је чуо за неког свештеника, по имену Палумна, који је већ више пута помогао против незнабожачких сабласти. Он се много дао молити док је витезу обећао своју помоћ, јер, тврдио је он, он тиме мора и сам да се излаже највећим опасностима. Свештеник Палумн написао је тада нека чудновата слова на парче пергамента, и витезу дао ово упутство: нека око поноћи