Српски књижевни гласник
О И Уа ОДИ A i aa a AO ' њи. | И + y
14 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
незнабожачке љубавне историје, на пример Париса и Је- | лену, Диану и Ендимиона, Калипсу и Одисеја. Велико КЕ фантастично цвеће које је стајало пред прозорима у сво- „34 јим мраморним вазама, имало је тако језиво богате форме, и мирисало је тако лешински, тако опојно. Уз то је ветар у каминима уздисао као човек који умире. У трпезарији 3 најзад села је лепа госпа према витезу, служила га вином, и са осмехом нудила му најбоље залогаје. Многе ствари 4 на тој вечери биле су витезу чудновате. Кад је замолио , соли које није било на столу, на белом лицу лепе жене ЈИ појавио се израз одвратности, и тек после поновљеног и тражења најзад је, очевидно незадовољна, наредила слу- 4, гама да донесу сланик. Они су га метнули на сто са ру- је кама које су дрхтале, и просули су скоро половину ње- = гове садржине. Али добро вино које је као ватра текло у грло витеза, ублажило је потајну језу која га је кат- : кад обузела Он је мало по мало постао поверљив и раскалашан, и кад га је лепа госпа запитала да ли зна шта је љубав, он јој је одговорио ватреним пољупцима. Пијан од љубави, а можда и од слатког вина, он је ускоро заспао на грудима своје нежне домаћице. Али дивљи снови комешали су се у његовој глави: светле ноћне приказе као што нас обично посећују у грозничавом бунилу полусна. Час је мислио да види своју стару бабу која је код куће седела у црвеној наслоњачи и читала молитве, брзо мичући усне. Час је чуо подругљиво кикотање, а то је долазило од великих слепих мишева који су са буктињама мсђу својим ноктима лепршали око њега; кад их је тачније погледао, учинило му се да су то слуге који 3 су га служили код стола. Најзад је сањао да се његова лепа домаћица наједаред ппетворила у ружну сабласт, а : он, у самртном страху, брзо је потегао мач и одсекао јој главу. Тек доцкан сутра, кад је сунце већ високо на небу одскочило, пробудио се витез из свога сна. Али у место у дивној вили, у којој је мислио да је преноћио, он се | налазио усред познатих рушевина, и са ужасом је видео да је лепа статуа коју је толико волео, пала са свога