Српски књижевни гласник

ШЕКСПИР ИЛИ БЕКОНг

(2.)

То су и такви разлози које наводе Беконовци у потврду свога мишљења да је „Шекспирове“ драме писао Бекон. То нису сви разлози њихови; ја сам одмах у почетку поменуо да су њихови докази многобројни, и да их је у оквиру једног предавања, које треба да се обазре на обадве стране, немогуће све навести. Али то су најважнији и најзначајнији, и пробрани између разлога сва три најватренија и највреднија Беконовца, Игнација Донели, Г-ђе Хенри Пот, и Едвина Бормана, који су у повеликом броју својих дугих дела, с великим напором и личним трошковима, покупили све своје и туђе разлоге у корист Бекона као писца Шекспирових дела.!

Ти њихови разлози које смо сад прегледали изгледају, бар неки, и у први мах, основани. Представљени на известан начин, они морају учинити утисак на оне који

1 В. нарочито ова дела: Мгз. Непгу Ро“, „Тће Рготиз ог Еогmularies and Elegancies by Francis Bacon,“ London 1889. — Mrs: Henry Poftt, „Did Francis Baeon Write Shakespeare?“ I, 1884; II, 19S5' — Ignatius Donnelly, „The Great Cryptogram“, London 1888, I—11. Edwin Bormann, „Das Shakespeare-Geheimniss,“ Leipzig 1894. —Ž— Edwin Bormann, „Der Shakespeare-Dichter. — Wer wars? und Wie sah et aus?“ London 1902. — Paanoan Беконоваца налазе се наведени п у делима Анти-Беконоваца. Од ових је најважније, најтемељније и најсамосталније, дело Г-ђе CroncopBe: C. Stopes, The Bacon-Shakspere Question, London, 1888. — Jloopa cy, даље, делца проф. IHIsmepa: Dr. J. Sechipper, Zur Kritik der Shakspere-Bacon-Frage, Wien, 1889, m: Der BaconBacillus, Wien u Leipzig, 18906. 3