Српски књижевни гласник

. —ııı JČčniniK a TT VG A II

ri ~.

zr TT

ШекспиР или Бекон. 921 врсте, — на оне који читају Шекспира, и на оне који читају Бекона; јер кад би их људи читали и једног и другог, одмах би се видело да је то један исти човек. Та подела људи је непотпуна. Има једна трећа врста људи: то су они који не читају ни Шекспира ни Бекона. И има још и четврта: то су они којима не би помогло ни да читају и једног и другог. Тачно из ове две последње врсте људи, рекрутују се присталице Беконове теорије.

Да видимо изближе шта вреде разлози Беконоваца. Ја ћу бити врло кратак; ја треба за двадесетак минута да побијем четрдесетину наведених разлога. Молим вас да ми опростите ако вам се погдегде учиним и сувише збијен.

Сви „докази“ Беконоваца, као што сам рекао, основани су на погрешно схваћеним или намерно изврнутим чињеницама, на голим и неразумним претпоставкама, у најбољем случају на везивању ствари које немају везе међу собом, на погрешним закључцима, на бркању појмова. Пример за ово последње одмах је њихов први и главни разлог, од којега је и почело Шекспир-Беконско питање, наиме велика ученост која се види у Шекспировим драмама, и која се, како веле Беконовци, код човека у положају Шекспировом не може претпоставити. Овде је побркана ученост која се добија из систематичне наставе и учених књига с мудрошћу коју човек стиче из живота, посматрањем и умовањем, и из обичног читања. Зато што је неки песник дубок моралист, што познаје живот и људе, што су му стихови пуни дубоког смисла, за то је он морао бити учен, морао похађати високе школе, OLTH научник. Погрешност закључка је очевидна. Напротив, те се ствари никад не уче и не науче на Университету. Университети дају учене људе, и врло учене људе, али ниједан није никога начинио Шекспиром, нити је коме дао његово познавање човека и живота, које је доиста било велико, и, узгред буди речено, веће но у кога било школованога или нешколованога песника. У. осталом,