Српски књижевни гласник

994 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

нима, знао је као човек необично обдарен психолошким посматрачким даром, — што је у исто време и много више и много мање од знања стручнога лекара. Његова друга назови-јестаственичка знања онаква су каква човек гредом прибере у животу из читања и разговора с људима који такве ствари знају више од нас. Његово знање страних језика своди се, колико нам је заиста познато, на „нешто латински и мање грчки“, као што вели његов савременик и друг Бен Џонсон, и на нешто француски, као што се види из „Хенриха У.“ Да је и друге језике знао, и да их је знао „дубоко и многоструко“, Беконовци само тврде, али не доказују; -— или доказују као Донели, који тврди да је писац „Хамлета“ између осталога морао знати и дански, зато што је предмет за ту своју драму позајмио из „Данске Историје“ једног данског историчара, Сакса Граматика. Међутим је „Данска Историја“ Сакса Граматика писана на лашинском ! — Његово знање енглеског језика, сјај и богатство његовог стила и речника, — јесте било ванредно: али је оно последица изредног памћења и велике динамичке и творачке моћи његова духа, а не учења; ни најшколованији писци не могу се у том погледу с њиме мерити. — Најзад, што се Шекспир тачно служи правничком терминологијом за спорове, то, пре свега, још не доказује да је он знао теорију права, и, затим, није нимало чудо код човека чији се отац стално парничио целога свога века, који се и сам често парничио, који је имао једног блиског рођака и многе пријатеље правнике, и живео у доба кад су људи, по свему изгледа, имали чесшо ситне парнице, и кад су и остали драмски писци у својим делима ту терминологију употребљавали тачно и често. За данашње ирске сељаке вели се да знају парничне суптилности као најбољи адвокати. Нама је познато да то исто веле о нашим мачванским сељацима људи који их знају. За такво правно знање није потребно бити правник теоретичар и филозоф; оно се стиче из праксе, приликом и вежбањем; а терминологија, слушањем и поновљеном употребом; ја који вам говорим, читајући