Српски књижевни гласник

ШекспиР или Бекон. 9295

документе из Шекспирова живота, научио сам, без икакве претходне правничке спреме, оне термине — „пе ап recovery“, „lenure“, „fee simple“ — на које се Беконовци нарочито позивају. „Ученост“ су Шекспирову Беконовци измислили, или је (што на исто излази) преко мере претерују. У сваком случају, Шекспирову „ученост“ нису признавали његови учени савременици. Док сви хвале његов изванредни дух, његов драмски дар, његов „сребрни језик“, његову „медоточиву“ реч, његови савременици споре му ученосш. Бен Џонсон, његов учени пријатељ, пребацује му што није био учен; вели за њега, као што смо видели, да је знао мало латински, и још мање грчки (што је у оно доба имало друго значење но данас), и исмева његово незнање земљописа. Други су о њему говорили то исто, и говорили изриком. У осталом, где његове комаде отворите, ви ћете у њима наћи потврде да Шекспир није имао ту ученост коју му приписују Беконовци, и која се добија из учених књига. У „Зимској бајци“ Чешка лежи на Јадранском Мору, близу Сицилије (у првобитној причи била је реч о Чешкој и Шлезији, латински: Силезији); сицилиански краљ је, даље, ожењен кћерју рускога цара, — чију је сшашуу, узгред буди речено, извајао сликар Ђулио Романо, који је живео у шеснаесшом веку; и краљ шаље гласнике делфиском пророштву, које се, у Шекспировом комаду, налази на једном острву! У „Два Веронска племића“, из Вероне се у Милан иде морем. У „Краљу Јовану“ пуцају топови; у „Периклу“ пуцају пиштољи; у „Троилу и Кресиди“, за време Тројанскога рата, Хектор наводи Аристотела; у „Јулију Цезару“ куца сат; у „Кориолану“, који је живео у петом веку пре Христа, помињу се као лица Александар Велики, који је живео више од сто педесет година после Кориолана, ценсор Катон, који је живео више од двеста педесет година доцније, и чувени лекар Гален, који је живео више од шест стотина година доцније! Тако зацело не пишу учени људи. Беконовци тврде да је писац