Српски књижевни гласник

759 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. званично да ће у што кра-

ћем року наименовати ко-

месара за српске послове...

Ну.. тек 2ог октобра

био је наименован... ХаџиХакиф-сфендија... Баш кад

се очекивало ес.

Испореди још Сри. ћ, Гласник, ХП, 825—-827: „Да се не би губило време. он |Милош], и не дочекавши формалан позив од стране Портине, опреми депутацију у Цариград...“ и Г. Ј. стр. 457: „Inquiet de ce concours de circonstances, Miloch rćsolut de Taire partir les nouveaux deputes sans altendre Tinvilatton de la Porte...“

Crp. 827: „Кнез је био готов да сва уверавања и доказивања о својој верности и оданости према њој Порти] поткрепи и другим аргументом: новцем. Депутати су добили усмене поруке да не жале новац за поткупљивање Портиних великодсстојника,...“ и Г. Ј. стр. 458: „De plus, connaissant bien les Turcs, ıl donna aux dćpuies avant leur dćpart un consell particuličrement utile... II recommauda aux deputćs de me pas ćpagner Гагреп! el d'en ·donner largement aux ministres et a ious {[?!]les fonctionnaires de la Porte“.

Испореди још стр. 827, период, који почиње са „Ма како да је држање кнежево...“ и стр. 828, период. који почиње са „Саопштавајући графу Неселроде..“, које је Г. Ј. слио у један, на стр. 457, „П пе зе faisait „pas illusion...*. Резимирање та два периода он завршује: Miloch sentait donc que lintervention la plus ćnergique de la diplomatie russe ćtait nćcessaire pour terminer ceš negociations avec succes, npeMa HalIeM: „Усљед тога руска интервенција у преговорима између српских депутата и

Портиних делегата изгледала је кнезу као једно средство за повољно решење народних послова“.

Сви се ови многобројни примери, које због малог простора нисмо могли довољно развити, налазе у једноме релативно маломе одељку дела Г, Ј. (стр. 411—460), и то