Српски књижевни гласник

BEI EDI KR E. 959

садржина занимљива, али којима недостаје поетски начин казивања. Код Ашкерца се уопште опажа у последње време да са његовом све већом песничком продукцијом иде у сразмери и опадање вредности његове поезије. Ив.

Сили ПрРидом од Ернеста Зиромског, професора на Универзитету у Тулузи. Издавач Колен; цена 3:50. У овом делу Г. Зиромски, писац познате књиге Људска гордосш, покушао је, најпре, да одреди утицај романтичарске осетљивости, парнасовске уметности, и де Вињи-ева духа на стварање Сили-Придомова талента; затим, да дефинише карактер његове поезије, објашњујући је његовом меланхоличном и медитативном природом. Потом критичар показује како песник угушује своје интелектуално неспокојство поимањем природе и осећањем њених закона; н на тај начин, и нарочито захваљујући својој великој способности да воли, долази до душевне ведрине. Најзад, књига се завршава описом једне посете СилиПридому, у којој је сам песник изложио критичару смисао свога дела. У

ЈЕДНА СТУДИЈА О НАЈНОВИЈОЈ ХРВАТСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. — IT. Милан Марјановић, један од добрих млађих писаца хрватских, штампао је своју овећу студију „ла Зепое. Cetvrt vijeka hrvatske književnosti. (3anap, 8", crp. 198). Како самкаже у уводу, Г. Марјановић је хтео да покаже како је мало основана доста уобичајена тврдња, да после

Шеное нема праве лепе књижевности код Хрвата. Он тврди.

да је за последњу четврт века хрватска књижевност знатно напредовала, да је дошла у јаку и органску везу са народним животом, и да се успешно приближила великим светским књижевностима. „Ако се тако потање задубимо у проучавање те књижевности наћи ћемо и то, да је она дала красних и литерарно вриједних дјела, да је у њој садржана читава ризница нових и корисних мисли и да је изнијела неколико снажних и иностраних личности“. Писцу није била намера да да историју хрватске књижевности најновијег времена, но. „главне црте и смјерове развоја наше литературе“.

О књизи Г. Марјановића, тако актуалног садржаја, живој, где-где и полемично написаној, говорило се доста у хрватским књижевним часописима и политичким JIHстовима. И она то у пуној мери и заслужује. Г. Марја-