Српски књижевни гласник

Злочин СилвЕСТРА БОНАРА. 9 дубока и тиха сета душе покорне великим науцима природе. Ја сам разумео да је оно што сам волео било само сенка. Али ваша успомена остаје драж мога живота. Ваш љубак лик, пошто је полако био свео, ишчезао је под густом травом. Младост ваше кћери је већ прохујала. Њена лепота је без сумње потамнела. А ја вас увек видим, Клементина, с вашим плавим коврчицама и вашим ружичастим шеширићем.

Да дивне ноћи ! Она царује у достојанственом мртвилу под људима и животињама које је пустила из свакидашњег јарма, и :ја осећам њен благи утицај, и ако, из једне шездесетогодишње навике, ја видим ствари само по знацима који их представљају. За мене постоје у свету само речи, толико сам филолог! Сваки сања на свој начин сан свога живота. Ја сам просањао тај сан у својој библиотеци, и, кад ми буде дошао час да напустим овај свет, нека би ме Бог узео на мојим лествицама, пред мојим полицама пуним књига!

— Дх! ма то је баш он! Добар дан, господине Силвестре Бонаре. Где сте, врага, ишли, јурећи преко поља својом лаганом ногом, док сам вас ја чекао пред станицом са својим двоколицама2 Нисам вас био приметио кад сте изашли из воза и враћао сам се празних шака у Лузанс. Дајте ми вашу торбу и попните се у кола поред мене. Знате ли да има, одавде до замка, седам добрих километара ?

Ко ми говори тако, вичући из свега грла, са својих двоколица“ Г. Павле од Габри, синовац и наследник г. Онореа од Габриа, пера француског у 1842, недавно преминулог у Монаку. Ух, ја сам баш и ишао Г. Павлу од Габриа, са својим ручним кофером који је моја домаћица опремила. Тај изврсни човек тек што је био наследио, заједно с двојицом својих зетова, имање свога ујака који је, пореклом из једне врло старе судијске породице, имао у свом замку у Лузансу библиотеку богату у рукописима, од којих су неки датирали из ХШ века. Ја сам ишао у Лузанс да попишем и укаталогишем ове