Српски књижевни гласник

ШЕРА ТОДОРОВИЋ 93

Указ о скупштинском часништву латиран је 3 јануара 1881, а већ 8 јануара јавља се нов политички лист „Самоуправа“, као орган „народне радикалне странке“. Пашић, који је стајао иза тога листа, није намеравао да обори Владу; хтео је само да скупштинску већину, у којој се још није знало шта је „виделовачко“ а шта радикално, дохвати у своје руке. Он је пустио у Скупштину мисао да између Владе и народа постоји једна фатална супротност погледа, да свака Влада, већ зато што Влада, мора ићи противу народа, да се стога народни посланици не смеју везивати ни за једну Владу, већ треба да се организују као начелна странка, која ће, са својим програмом, стати пред сваку Владу, чак и ону најбољу, као њена контрола. У први мах Пашић је постигао велики успех: велика већина посланика потрчала је у његову странку. Што се тиче Владе, она се налазила у по све незгодном положају : у место да у скупштинској већини добије сигурну потпору с којом ће моћи владати, она је добила једну неповерљиву контролу, која се сваког часа могла претворити у формалну опозицију, која је већ сада била опозиција у притајаном стању. Оставши изненада без већине, у комичном положају јахача коме је коњ протрчао између ногу, остављујући га обешена о једној грани, Пироћанац се одлучи на једну енергичну меру. Пашић је био отворио упис у радикалну странку; Пироћанац отвори одмах за њим упис у напредну странку, изјављујући да ће дати оставку ако напредњака не буде више но радикала. Ова је претња учинила своје, — и 10 јануара, два дана после појаве „Самоуправе“, „Видело“ објављује да је конституисан „збор“ (данас би се рекло „клуб“) напредне странке с једном импозантном већином. Пашић, који се бојао Ристићевог повратка на власт, није сметао образовању напредне странке да не би тиме оборио Владу. Он је дао разумети да се посланици, ако хоће, могу истовремено уписати у обе странке, како у радикалну тако и у напредну, пошто на крају крајева обе те странке имају исти програм. Његов је план био