Српски књижевни гласник

30 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

својој мушкој висини. Кад Мијатовица куне оне који су јој човеку дошли главе, људи, и ако јој не одобравају неприличне речи, ћуте: „свакоме се годи срамота препирати се са женском главом“.

Такав је живот народни који износи Љубиша у својим приповеткама; патријархални живот којим! још живи један део нашега народа. По томе би могло изгледати“ да је он локалан, покрајински приповедач. Али, и ако је тако, не треба смести с ума једно. Приповетка из народног живота, —- мислим, у ужем смислу, за разлику од приповетке из друштвеног живота, — мора свагда носити на себи извесно локално, покрајинско обележје. По томе што се она догађа у једном одређеном крају, и што се у њој мора огледати живот народни какав је у шоме крају, са својим, покрајинским особеностима, општи дух народни не може добити у њој израза друкчије него само у колико се онз у шоме крају огледа. Ипак, једни крајеви имају општији национални карактер но други; они су више сачували оне особине које смо се навикли сматрати као специфично националне. Живот којим живи народ у Приморју и у Црној Гори има више национално обележје но онај којим живи народ, рецимо, у Мачви, или у Срему; и отуда и приповетке из тих крајева имају виши и општији национални карактер, по томе што ти крајеви више живе историјским националним животом. И отуда и Љубиша, који је сликао живот народни у тим крајевима, има више националан карактер но други приповедачи српски.

(Свршиће се)

Др. ЉуБомиР НЕДИЋ.

' Иза речи којим писаљком додано: п данас. = Речи могло изгледати писане су писаљком место речи излазило, која је пребрисана.

5 Реч он додана писаљком.