Српски књижевни гласник

36 Српски Књижевни Гласник. турске и илирске провинције.“' Џон Бауринг је, збиља, имао великог и искреног интереса за нас, и не би било никакво чудо ако би се данас нашло у његовој оставштини каква трага о томе.

У тој намери ја сам се обратио његовом сину, Г. Љуину Баурингу, командеру Ордена Индиске Звезде, који је данас старац од осамдесет и четири године и живи покучено на свом имању у Торкију, у Енглеској, после једне сјајне кариере у Индији, где је био секретар Лорда Канинга за време побуне 1857. Г. Љуин Бауринг био је добар да изађе на сусрет мојој молби, да ми известан број обавештења и допусти препис ових двају писама упућених његовом оцу. Ја му овде захваљујем на томе.

1. ПИСМО ВУКА КАРАЏИЋА ЏОНУ БАУРИНГУ.

[Ово је писмо, као што се види, Вуков одговор на Баурингово писмо од 19 децембра 1826 године, које је свакако сачувано у Вуковој преписци, где се могућно налази и концепт овога писма које објављујемо. — Писмо је написано веома читко на три велике фолиостране једнога табака. Бауринг га јамачно није могао разумети како треба, кад се у писму налази и један енглески превод, од туђе руке, који свакако није Баурингов превод, јер се у њему Грим зове отрићон („изђ Гриммова предисловја“), док је Џон Бауринг врло добро знао ко је Грим. Овај енглески превод има необично сервилан тон. — На полеђини писма, као и на полеђини превода, сер Џон је написао својом руком „апјеуегеја Мау 10-+1“ (одговорено 10 маја). И овај је одговор јамачно сачуван у Вуковим хартијамај.

МИЛОСТИВБИТ ГОСУДАРБ ИВАНЂ КАРЛОВИЧБ!2

Ничто иное не могло менл такђ обрадоватђ, какђ ваше почтенђишее писмо отђ 19-го декаба прошлаго года, изђ котораго л имђблђ шастје уразумђтр, что вн намђрене. сдЂлатђ честу забвенному народу Сербскому

! То још нештампано писмо написано је + октобра 1827 и сачувано је у Британском Музеуму у Лондону под бројем М55. Ада. 36464, 1. 64.

= Отац Џона Бауринга звао се Чарле: отуда „Иван Карлович“, како се он сам јамачно потписао на своме писму Вуку.