Српски књижевни гласник

924 Српски Књижевни Гласник.

Ту се, прича народ, тукао Марко с Мусом, па се Марко бацио на Мусу тим каменом, а они печати и шаре по камену то су од Маркових прстију и пета. Марко је бацио тај камен три сахата хода. За Демир-Капију на Дунаву вјерује се, да је Марко просјекао својом сабљом. Има сила сличних примјера из свих крајева српског народа, — многе од њих донио је „Караџић“ у свом циклусу: „Краљевић Марко у народном предању“.

О Краљевићу Марку и његовој жени у народу се прича врло мало, док у народним пјесмама о томе има један безброј мотива. У Бугара, на примјер, има и једног и другог много. О жени Краљевића Марка има у пјесмама најразноврснијих мотива: она је вјерна, искрена; у некима непоштена, невјерна; у неким је као и Гордана, у некима слаба, неискусна. Занимљиво је споменути и овдје онај запис, што се налази у једном трефологију ХМ вијека у Хлудовљевој библиотеци: ислес сила кимгл од Порљун оџ селк докомћ Кллокгерецћ, књ диљ Блговтрилго врама Марка, гегда даде Фодору Грољгокроко“ женом Хллапено“ а оуте женоу ского прљковвн удином Слепок ЖХллпеноко“ двшере. Одиста, и у народним пјесмгма често сретамо име Маркове љубе Јелена уз Анђелија. А што је још занимљивије и чим се исте народне пјесме подударају с историјом, то је, да је Јелена била невјерна и да је Марко због ње имао много тешких часова. Она је отишла у Костур и тај град, предала 1380 Балши П. Отуд, могуће, потиче постанак мотива Маркове борбе са Мином од Костура, гдје отмица жене има условни моменат. Само Марко је с турском помоћу, (то спомињу и народне пјесме), нападао Костур, али га није могао да освоји. Јелена се послије повратила Марку.

Занимљиво је знати, да је Марковој мајци било име не Јевросима, како вели народна традиција, него Јелена.

У једном запису вели се: екнокн се... храмв.. оусфњдшемћ но потфманемћ Бллгокрилго крда Влклашнил но Благоккритме кра-

1 Балгарски народни пђени одђ Братђа Миладиновци, Загребљ 1861, страна 528.