Српски књижевни гласник

936 Српски Књижевни ГЛАСНИК. себи ставила један врло деликатан, уметнички задатак: ниансирање једног карактера са приближно истим душевним садржајем у више комада који иду један за другим. Такав један окушај претпоставља врло ретке и драгоцене глумачке способности, поред прилично доста књижевне културе, кад та улога треба да прође, као што је био случај, кроз разнородне производе драмске књижевности. ! Ми бисмо може бити више волели, овако жељни сваке уметничке игре уопште какве нас оставља сваке вечери садашња наша трупа, да нам је наша гошћа донела богатији репертоар, нарочито са више литературе и мање позоришта. Овако смо имали са ово неколико комада, који сви изгледају написани за једну улогу, пре прилике да јој се чудимо, него да јој се дивимо. Њена најбоља улога, Маријета у „Тако ти је то у свету, дете моје“, може дати само задовољство да се констатује једна савршена илузија, а не каквих уметничких узбуђења. Ми смо уопште уживали више у њеној глумачкој вештини него у уметности. Ипак су те вечери г-ђице Хржићеве биле врло пријатне вечери. Она је била, као Марта и као Маријета, пуна оних малих проналазака, оних добро нађених црта који као последњи, вешти удари четкице довршују слику, али не прекидајући целину. Њена игра је имала јединства, текла је као живот, а није била добра на махове, нити имала између појединих погођених тренутака оне празне непопуњене просторе, који су као пауза за време које се види глумац кроз драмску особу. Осећало се да она уме да се напуни својом улогом, да јој је она продрла у душу, до живаца, а да све остало, покрет, глас и мимика, излази сасвим лако и природно из тог првог и основног успеха.

После ове овако паметно ограничене и тако добро испуњене мере, ми смо имали у Народном Позоришту и један смео, сувише смео почетнички покушај: Г. Богић је ступио, први пут после свога школовања, пред пу-

а

Па аи ан бај ~ >.