Српски књижевни гласник

Научни ПРЕГЛЕД. 943

религије су само ометале напредак науке, из појмљивог разлога њиних заједничких полазних тачака. „Надприродно веровање је апел на интелектуалну леност“. „Без овога надприродног веровања које успављује дух, Дарвин би се родио пре Карла Великог“.

Интелектуално веровање не абдицира ни пред каквим чудотворним моћима, већ нас гони на усавршавање И развијање у стварањима вештина и мисли.

Затим, писац поставља одношаје између теологије и науке, односно као резултанту горњих излагања констатује њихову непомирљивост и борбу до истраге једног или другог. Победа пак науке је више него очевидна. Прелазећи разне побуне науке против теологије, у лицу Коперника, Бруна, Галилеја, Кеплера, Декарта, Њутна и других, он дефинише науку: „права наука не тврди ништа, она не признаје апсолутне принципе, она признаје неизвесност својих конструкција“. „Права наука не претендује да ће све одмах објаснити; она би на тај начин негирала своју сопствену еволуцију“. Оно што је главно она је до сад утврдила, бар доктрину промењивости, као много извеснију но доктрина која тврди непомичност. У осталом осим геометрије и математике, она одриче непомичност принципа свију осталих наука. Она није ствар непокретна и дефинитигна већ еволушивна, она нема „ни олтара ни догма, ни обреда, јер она није циљ него срество да се, једног дана, објасни смисао живота“. Она пита како, а не зашшо у стварима; она преставља једну непрекидну тежњу ка апсолутном сазнању. А то сазнање зависи од ступња интелигенције, ступња и знања и научне истине. Наука није разорила нашу потребу за вером, она јој је само променила предмет. Отуда је сва разлика између религиозног и интелектуалног мистицизма, јер док први вели: „Ја верујем слепо“, други каже: „Ја истражујем“. Отуда и преимућство овог последњег.