Српски књижевни гласник

950 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

шетар је доказивао да је строфа у којој су писане „Сузе“ Гундулићеве први пут тада у том Гундулићевом делу употребљена. Сметало му је доказивању што се та иста строфа налази и у реченој песми Мажибрадића, која треба да је старија од Гундулићевих „Суза“, и Г. Решетар је гледао да ту сметњу колико може отклони и ствар ипак лепо протумачи. Међутим, сад, после овога што је Г. Кулишић нашао, та би сметња отпала. Песма о којој је реч не би била Мажибрадићева него Бунићева, а Бунићеве песме, мисли се, постале су доцније од поменутог Гундулићевог спева. МЕЗЕЕ

КидоНо Егапј:п Маојег, Хар15с1 за 5еја. Рпромјез!. Кпиоа ргуа. 1907. Тазак ргуе ћгуафаКке Фотске нзКате п Очеки.

ВидоПо Егапјп Мавјег, Ропу1... Огиста Кплоа рјезата. Ргуа ћгуајака Фошска изКкага и Озеки, сода. 1908.

Књига стихова и књига приповедака од једног хрватског писца чије име до сада није још допрло до српске књижевне публике. У брижљивом, чак и у претенциозном издању, те две књиге својом појавом у први мах чине утисак нечег новог, непознатог, можда још незапаженог, и по томе могу бити од извесне занимљивости. Оне су, и то треба одмах рећи, најмање занимљиве и од вредности својом садржином; њом оне никада неби привукле ничију пажњу. Приповетке Г. Рудолфа Фрањиног Мађера, мале, кратке, без већих књижевних намера, оскудне правим запажањима, идејама и мотивима, лишене емоције и живописности, неразвијене, без појединости, својим неизразитим стилом причају равнодушне и некарактеристичне ствари из живота славонског сељака, и не значе ништа ново ни боље за хрватску књижевност. Песме Г. Мађера, с идејама и осећањима извештаченим, и неживописном фразом, неразвијеним језиком и нехармоничним стиховима, још су слабије и некњижњевније од његових приповедака.

На тај начин, обе књиге Г. Мађера најмање су занимљиве својом садржином; њом оне никада не би при-

па а Ка