Српски књижевни гласник

14 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

У прошлом ти писму, чини ми се, рекох да сам многе Туркиње посетила, старе у старом Солуну, поред текија и напуштених турских гробља, чак испод Чауш Манастира што доминира Солун, у кућама с кафезима и високом оградом, са софама и терасама према мору разливеном у даљини, где се поред зелене лозе црвене шипци као јабуке; и младе, или боље да кажем како саме кажу, нове у новом Солуну, који наши зову Кампања, Грци Пиргос, то јест Кула, Вила, а Турци Јалилар (Јалије) што ће рећи Летње Куће, Виле. Пре десет година, у овој пространој долини била је подигнута само Беледија (Општински Суд); пре осам година, кад сам ја последњи пут била у Солуну, дизале су се виле на мору. А сад, читава та велика долина покривена је кућама: нова варош, од старе на брегу сасвим различита и по својој физкономији и по типу кућа. И цела физиономија и свака поједина црта њена оставља на онога ко познаје турске градове у Европи и у Азији дубок и чудан утисак. Ова. нова варош у целини не личи на турске вароши, а у појединостима ипак се види да је турска. Поред тога што се на сваком кораку не сретне по какав турски споменик, турбе или текија, опкољена гробљем, хамам, покривен маховином, чесма и џамија, не виде се кафези и оградни зидови — главно обележје сваке турске вароши. Тек само гдегде кафези, тек једва негде двориште ограђено зидом; па и ти зидови нису као у старом Солуну — високи. Свуд шалоне, пред вече широм отворене заједно с прозорима као на хришћанским кућама; свуд гвоздене ниске филарете, те се лепо виде баште, а у главној улици; врло дугачкој и врло лепој, где јуре трамваји, читави паркови, који окружују дивне виле и палате; место софа и ћошкова свуд балкони, на свакој кући, по два, по три, по неколико. МИ овде се као онамо, горе, сретају хоџе, дервиши, софте, и турске жене: све у чаршафима; али ти чаршафи нових, разликују се од чаршафа старих по кроју: нису то просто набране скуње, једна доле а друга дигнута на главу, него европски сашивене, у многих по