Српски књижевни гласник

14 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

сваки час гледајући на малецки женски часовник у пасу,

она би се осмехнула: — Боже мој, кад бих ја имала ружа у прозору, да ми ви не наберете! — Па и ваша је башта пуна! — Да, одмахнула би Владислава руком

— кад би отац дао откинути и један пупољак! Он каже, штета је за руже. Шта ће ти тог — вели — то су женске беспослице. Он ме држи као сина — онда се насмеје и порумени онако сува и бледа, и онда је лепа.

Романе и приповетке читала је Владислава крадом, кад би их добила од моје сестре. Отац јој је иначе куповао само путописе и књиге уопће, у којима нема забаве. И она се привикла томе. Знала је и физику и математику и хемију боље од мога брата, који је матурант. Она је на то своје знање била јако поносна, па су је за то у граду много мрзели. Ишла је увек право, имала је дуг стас, па је радо носила принцес-одело од енглеског штофа на коцке и на пруге. Прошле је зиме све време читала Брокхаузов лексикон. Мој отац јој је рекао, да то нема смисла, јер лексикон није за читање без прекида, али

она је поруменела и није јој било право. Само је по-

ругљиво рекла, да се за то с њом не може забављати тако лако, као са осталим девојкама. За то се она и неће удати, јер су наши млади људи сви празноглави и лакомислени. На забавама није играла. Младићи су је се заправо бојали. Озбиљно и напрежући су се разговарали са њоме, јер је она, као мачка на мишеве, одмах скочила на погрешке у њихову говору. Она је говорила, да би се смела упустити сама без страха у велики свет, али отац је није пуштао ни рођацима да путује сама. Владислава је имала новаца. То се знало, али отац до њене двадесет и четврте године ни преко прага није пуштао просца. Сада је она сама постала толико избирачица, нервозна не знајући ни сама шта жели, незадовољна и пуна рђавога наученога мишљења о мушкарцима, да их је одбијала и понашањем и изненадним питањима, јер је сад у њеној двадесет и седмој години избијао из ње незадовољни душевни немир презреле девојке, која

ДМ РО 6