Српски књижевни гласник

18 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

вост је као рана, из које вечито крв лије. МИ онда, кад је рука љубави додирне, ма да то не боли.

Где је год бол, тамо је свето земљиште. Једнога дана ће људи схватити шта то значи, а све дотле ће им жи-

вот бити стран. Н. — и природе као његова могу то схватити. Кад су ме једаред у пратњи два полицајца водили из тамнице, Н. — је чекао у пустом и дугачком

ходнику, и скинувши свечано шешир преда мном, који сам везаних руку и сагнуте главе пролазио поред њега, успео је да тим простим и љупким актом ућутка светину око нас. И много ситнији догађаји су већ отварали рајска врата пред људима. А толико су духа и љубави имали само свеци, кад су клечали и прали ноге сирома.

сима, смерно се сагибали да пољубе губавце у образ. Ја.

му никад ни једном речју нисам споменуо шта је учинио, и ни сада још не знам, да ли му је познато да сам уопште био свестан његова дела. За тако дело није довољна формална благодарност у формалним речима. Ја тај догађај скривам у ризници свога срца, чувам га као тајни дуг, и радостан сам што га никад не могу исплатити. Балсамован је и намирисан миром и зачинима мојих суза. И кад ми се год мудрост учинила узалудном и филозофија јаловом, кад речи оних, који покушаваше да ме утеше, беху у мојим устима пргшина и пепео, онда је сећање на тај незнатни и тихи доказ љубави отварало преда мном све изворе милости: пустифа је процветала као ружа, и место горчине свог самотног прогонства осетио сам хармонију с рањеним, сломљеним и великим срцем целога света. Кад људи буду разумели не само како је леп Н. — ов поступак, него и зашто је био и зашто ће увек бити тако важан за мене, онда ће ваљда погодити како и у каквом духу треба да ми се приближе.

Сиромаси су мудри, милостивији, љубазнији и осетљивији него ми. У њиховим је очима тамница трагедија у човечјем животу, несрећа, губитак, нешто што изазива сажаљење других људи. Они говоре о сужњу као о неком

који је „у невољи“; и у том изразу лежи савршена му-

+

3 зе

ум: "Ела