Српски књижевни гласник

6 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Па ипак, да ли је то учинио из љубави или због зиме2 Он никад није био начисто. Главно, да му је то: пријало, да је осећао једно слатко задовољство што привлаћи ту мршаву мишицу уз своје груди и ослања свој лакат на њена прса... њена прса мала, неразвијена, као закржљале јабуке.

Анђа се није бранила.

Шта више, глас јој је постајао све звучнији, треперав као зимње звезде... све живљи и интимнији, као код. жена кад пију више него што су навикле.

ЈУ

После су се шетње обновиле. Ни рђаво време ни блиски испити нису их могли спречити. Јовица је остављао своје табаке раније, излазио до картонашке фабрике на Варош-капији, где је Анђа радила, и пратио је до куће, бирајући споредне улице и држећи чврсто под руком своју прву и једину метресу.

Да, најзад, они су се приближили сасвим једно: другом. |

Састајали су се код једне раднице из исте фабрике, одмах ту, преко пута Злашног Коња, у једној од оних полусрушених турских кућа. Та радница је била удовица једног порезника, пила је ракију, боловала од гуше, пушила дуван, имала нешто пензије и радила у фабрици кад би јој се пензија измакла. |

Та кућа се живо урезала у душу данашњег секретара Министарства Унутрашњих Дела. Улазило се на једну велику капију као у какав дворац, а свега је било два стана: горе, на спрату седео је један професор са туцетом ћерки, а доле, где је била удовица, биле су укопане у приземљу кујна и соба. То је било све. Авлија није постојала, него неко брдо, из кога је цурила црна, прљава вода. Соба је била облепљена анзихтс-картама. Иначе је цео намештај био из једног стола, једне столице и једне постеље.

о,