Српски књижевни гласник

10 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

кажем истину свакоме у очи, храброст из доба кад ми

је живот био дан и комад2 Где су се расуле оне љубави,

које су ницале тако плодно у ћумезу облепљеном анзихтскартама и поред једне раднице која је једва знала читати Са авалских огранака се спуштао плаветни летњи:

сумрак. У Дунаву се огледала једна звезда. Јовица уздахну. Његове груди испуни једна блага

жеља да се поново окружи својом првом младошћу, да.

буде поново блед и мршав, да га жене поново пролазе

незапажена, али да буде леп самом себи, да заволи нештовише од државног шематизма и празног испуњавања хар--

тије по канцеларијама, да се врате она стара одушев-

љена, узвишене мисли, велике љубави... све лепе илузије

прве младости. Тада забруја у његовим ушима она маџарска песма.

..Ко на ветру дим.

Вечерњи ветар се подизао. Младо дрвеће, засађено покрај стазе, њихало се. Било је хладно. Ивковић се-

диже, закопча свој жакет и упути се полако у варош..

М. М. Ускоковић.

(а 1]

у Ки а УЕР СИА А а ду,

ин ; Деах ; МИ ВИ о АРА ЛИ ког У

Ма А