Српски књижевни гласник

944 Српски Књижевни ГЛАСНИК. муну нашао у српској реценсији на два места штампану, и у два рукописа очувану, један у Софији, где сам га и преписао, и други у Загребу, о којем је Г. Шурмину једном чланку говорио и после мени лично послао у препису. Нашавши ту приповетку на толико места у српској реценсији, ја сам је унео у своју књигу. Што сам за ту приповетку чинио, учинио сам често и за многа друга дела, и у том циљу чинио доста појединачних трагања, која су каткад била скопчана с не малим тешкоћама и трудом. Тако сам унео у своју књигу повећи број дела, која пређашње историје књижевности нису уносиле као српска или и никако, и моја књига има много више тих дела и сигурније утврђених него досадашње.

И за шај мој поступак Г. Станојевић каже да се „ничим не може оправдаши“! Па шта се онда може оправдати» Г. Станојевић каже: „Има дела којих истина нема сачуваних у српској редакцији, али је то већином само пука случајност“. Па нека је и случајност, шта је с тим» Кад једног дела нема у једној књижевности, њега нема и кад га случајно нема, и не може се рећи да га има. Шта хоће управо Г. Станојевић; Да прешпоставим да неких дела има; Ја не видим шта би моја књига добила тиме, а изгубила би, међутим, много у реду, доследности и принципу. МИ онда бих морао за много дела то да чиним, а тиме бих само развукао књигу, коју сам баш нарочито хтео врло збијено да саставим.

Г. Станојевић још, на горњу моју реченицу, у којој сам се оградио од шовинизма а он није разумео како, примећује: „Г. Поповић је овде сасвим погрешно употребио појам шовинизма“ (стр. 52).

Ја употребио погрешно ову француску реч, а он ме исправља ! Боље да загледате, господине Станојевићу, у Литреов речник па да видите шта значи та реч. Какво је ваше знање француског језика, можда нам неће бити излишна ова напомена. Не тражите ту реч у последњој свесци речника него у првој: слова ш нема у француској азбуци, оно се пише са сћ. М даље, ни о се не