Српски књижевни гласник

Научни ПРЕГЛЕД. 947

редно излагање књижевне и културне историје, од једног прегледа се то не може никако тражити. При овој замерци, најзад, Г. Станојевић заборавља, ако ја у својој књизи о књижевносши немам много момената кулшурне

„историје, да он сам, у својој „Историји“, Шога нема, а

ту се она зацело пре може очекивати. Како сме од мене да тражи оно што он сам не даје 2

Смелост Г. Станојевића је велика, али његово неразумевање није мање. Он не зна у чем се састоји 06јашњење књижевних појава културним и политичким. Он није дубље размишљао о ствари, него прочитао нешто о томе у неком немачком уџбенику, или и само чуо да други о томе говоре. У њега су идеје о изучавању књижевности недозреле, као што су некад биле недозреле идеје о књижевности, о историји, о наукама, међу ђацима који су те идеје стицали из читања или получитања Тена, или Колбове историје, или чак и Зечевићеве историје. Јер ево шша он види као последицу тога кад се у историји књижевности изостави објашњење културним и политичким моментом. „Овако — каже он — како је Г. Поповић овде изнео преглед српске књижевности, она је пошиуно нејасна; у њој се не види развишак књижевности, ни важнији моменши и епогг, ни уз;„оци развишка џ опадања“. М даље, човек (или како он детињасто 06јашњава: „странац који би прочитао“ моју књигу) „не би разумео ни постанак ни развишак српске књижевности, ни разне утицаје ни (ваљда: наг) њу, ни њено опа“ дање и пропадање“. Међутим, нимало не стоји да је једна књижевност „поштуно нејасна,“ ни у опште „нејасна“, све и кад се не објасни приликама „културним“ и политичким. И „развитак“, и „моменти епохе“, и многи „узроци развитка и опадања“, и „пропадање“ једне књижевности леже бар толико исшо у самим књижевним појавама колико и у културним и полишичким, и само онај којем су идеје у овом погледу мутне и недозреле може противно тврдити. Ето колико разуме Г. Станојевић шта

60%