Српски књижевни гласник

948 Српски Књижевни ГЛАСНИК. значе политички и културни моменат у једној историји књижевности, за чије изостављање мени замера!

3. Према припципу који сам себи поставио, ја сам уносио у књигу само дела које имају ближи књижевни карактер и спадају у књижевност у ужем смислу речи (поезија, романи, апокрифи, биографије, историски списи, итд), а остала сам дела (теологија, наука, закони, , итд) изостављао. Ја сам то нарочито рекао у предговору (стр. Х, Хђ и др.) а и иначе; нпр. на стр. 11 рекао сам да изостављам „црквено беседништво“ и „граматику“. Г. Станојевић замера томе са ове две примедбе. Указујући на једно дело Г. ЈЉ. Станојевића („Нова слова Климента Словћнскаго“), каже: „Ја не знам зашто Г. Поповић у опште из дела Г. Стојановића није употребио дела српске редакције и унео их у своју књигу“ (стр. 52). И даље: „Изоставио је (Г. Поповић) да помене чувену расправу Црнорисца Храбра о словима словенским, без сумње због тога што није знао да је та расправа и сачувана и објављена и у српској редакцији“ (стр. 57).

Ја разумем да неко у начелу буде против мог више литерарног програма у старој књижевности, и да тражи да историје старе књижевности уносе и дела која немају ближи књижевни карактер: то би било разликовање у начелима. Али Г. Станојевић не замера ништа томе програму у начелу, а, као што се по горњим примерима види, чиви то у појединостима. Уз то. неће ни речју да спомене мој програм и моје начело, и баш замера за оне појединости за које сам се ја изрично оградио. Па ја нисам узео Климентова „слова“ зато што спадају у црквено беседништво, а Храброву расправу зато што спада у грамашшку! Свак види по горњем и да та дела у те области спадају, и да сам ја нарочито рекао да дела те области не уносим у своју књигу. А Г. Станојевић не само да то не види, или неће да види, него још онако зло објашњава мој поступак, да ја без сумње нисам знао ствар !

4. Према принципима које је поставио, с једне стране,