Српски књижевни гласник

Научни ПРЕГЛЕД. 949 и с друге, према практичним обзирима (величина књиге и др.), сваки писац историје књижевности одређује меру у којој ће изложити материал књиге и његове делове. Као што сам већ раније рекао, ја сам на више места унео већи материал него моји претходници, код старе књижевности такође. Како пак одељак о старој књижевности у мене хвата само непуних пет табака, то је природно да сам на неким местима, где су моји претходници

· опширније говорили, морао материал да смањујем или чак

да изостављам, према принципима и потреби. У том по. гледу, разумем да се један критичар не сложи увек са мном. По својим принципима, по својем укусу најзад, он може једној врсти дела давати већу или мању важност него ја, и чинити извесне примедбе у том смислу, поштујући, наравно и моје гледиште колико и своје, и водећи обзира о свему што је мене при томе руководило. Али Г. Станојевић тако не поступа. Он нпр. неће да помене да сам ја у материалу дао нешто више него други. Он се задржава само на местима где сам ја мање дао. А и то кад цени, он неће да види да сам ја каткад, из разних разлога, морао дати мање. Без и једног извињења он каткад приступа оцени мојих оваквих поступака. Он игнорише моје разлоге и кад сам их ја изрично рекао, или, ако то није случај, кад су они сами собом јасни.

Тако, на пример, ја нисам дао засебан одељак о старим српским штампаријама, који се у више мојих претходника находи. То сам учинио из ових разлога. 1) штампарије су културна установа, а ја сам већ рекао да културном моменту дајем мање места; — 2) дела која су издана у тим штампаријима, махом су она за која ја не узимам да спадају у књижевност у ужем смислу речи, — 3) ја не дајем преглед издања него преглед дела, независно од тога јесу ли штампана или у рукопису. - Ја сам још нарочито рекао да „издања старих српских штампарија“ „изостављам“ (стр. ХГ предгов.).

пада. .Р-Ф"' "ТЕД