Српски књижевни гласник

% .. %

Нума РУМЕСТАН 18

глас, ове узвишене мисли које су се тако слагале са њеним младим годингма, њеном љубављу за слободом и правдом. Као што жене, у позоришту, увек изједначују певача и његову арију, глумца и његову улогу, ни она није узимала у обзир оно што је код Нуме требало приписати глумачкој вештини. О, да је само знала како су у основи биле штуре ове адвокатске фразе, како су се њега мало тицале ове дворске свечаности у Компјењу, и да је само требало да добије позив са царским жигом па да се и сам придружи овом ловачком појезду, где би његова таштина, његова тежња за уживањем и његов урођени комедијашки нагон били засићени до миле воље! Али она је била сва очарана. Сто јој је изгледао много већи, и сасвим преображена она уморна и дремљива лица неколицине гостију, међу којима су били и један председник суда, и један оближњи лекар; а кад пређоше у салон, лустер, упаљен први пут после братовљеве смрти, засени је топлим бљеском као сунце. То сунце био је Руместан. Он је оживљавао ове свечане дворане, разгонио тугу и црнину која је још испуњавала све кутове, онај дах жалости који лебди по старим домовима, он је давао негдашњи сјај великим шлифованим огледалима, и будио лепе слике над прозорима из њиховог стого. дишњег дремежа.

— Ви волите сликарство, господине»2

— О! госпођице, како да не!

У ствари, он се у њему није разумевао ништа; али је о томе, као о свему другом, имао читаво стовариште увек готових мисли и фраза, и, док су намештани столови за каптање, њему сликарство послужи као згодан повод да на тенане разговара са девојком, разгледајући старинске украсе на таваници и неколико слика чувених сликара које су висиле на брижљиво очуваном зиду у дрворезу из доба Луја ХШ.

Од њих двоје, Розалија је имала праву уметничку природу. Она је била одрасла у средини где влада разум и укус, и поглед на какву лепу слику, какво изредно