Српски књижевни гласник

944 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Свет не пати од пренасељености. Животиње не про: падају много у међусобној борби, већ пропадају од природних непогода: од суше, поплаве, мразева, зараза итд. Борба за живот јесте поглавито борба против смрти од болести, код елементарних катастрофа, итд.

Природно одбирање и стварање подобнијих и јачих особа и фела врши се стварањем бољих погодаба за живот; а једна од првих добрих погодаба јесте: укидање међусобне борбе увођењем, учвршћењем и распространењем узајамног помагања и опште друштвене солидарности. После свега што сам говорио, завршићу прво признањем да у свету има извесне, добро схваћене борбе. за опстанак, и да је ова по некад чак и благотворна. Али се ја ни мало не слажем са људима који проповедају, да је убиствена борба за живот неки општи и вечити „природни закон“. Најмање се слажем са онима који би томе сличан, неморалан и несоцијалан „закон“ хтели да признаду и за људско друштво.

Успокојен оном хармонијом која влада код највећих маса животиња, а ценећи узајамност што је прак: тикују оне животиње које су баш њоме постигле највише положаје у свом роду — ја срдачно примам тачно и племенито мишљење мудраца, чијим речима Природа нас овако саветује: Не кољите се! Пазите се! Удружујте се! Помажите се! То је најсигурнији начин, да сваки постигне највећу сигурност опстанка и највећи напредак, и телесни, и умни, и морални !

ИМ, на супрот ономе очајноме уверавању нашега песника да у свету нема љубави, — а ради ваше личне среће и боље будућности нашега друштва, — ја вас молим, да примите к срцу, да исповедате и у животу остварујете убеђење да: У свету, брале, има љубави!

Јован М. ЖУЈОВИЋ.

ТР. Кгороб кћи: Мића! Ала. стр. 75.