Српски књижевни гласник

14 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК,

пуно поштовања у друштву ове крупне господе. Руместан се осети погођен, не знајући управо зашто, и одговори живо. По његовом мишљењу, има много других ствари које жене код човека цене више него младост.

— То вам оне само кажу.

— Позивам се на ову господу. |

Сви присутни, са затегнутим реденготима преко испупчених трбуха, или мршави и осушени, ћелави или сасвим седи, крезуби, збрчканих уста, сваки са каквим недостатком, — сва ова господа, министри и државни под“ секретари, били су Руместановог мишљења. Препирка је постајала све живља, у лупи точкова и граји скупштин“ ског воза.

— Наши министри су се дочепали за косе, говорили су суседни купеи.

А новинари су се трудили да ухвате коју реч кроз преграде.

— Чувеног човека, човека који има власт у рукама, ето шта оне воле! грмео је Нума. Помисао да је онај који клечи пред њима, с главом у њиховом крилу, славан, моћан човек, један од оних који управљају светом, то њих заноси!

— Да, тако је.

— Сасвим тако... сасвим тако...

— Ја сам вашег мишљења, драги колега.

— Добро, добро! Али ја вам кажем, кад сам некад као обичан поручничић у Генералштабу излазио недељом, у парадној униформи, са новим нараменицама, и са својих двадесет и пет година, ја сам у пролазу добијао од жена оне погледе што вас обавијају од главе до пете, као удар бича, погледе што се у мојим годинама више не добијају, упркос великих еполета... Зато сада, кад ми дође жеља да осетим један тако топао и искрен поглед, једну такву нему љубавну изјаву насред улице, знате ли шта радимг... Поведем собом једног свог ађутанта, младића лепих зуба и широких груди, и задовољавам се да идем под руку с њим, сто му громова !