Српски књижевни гласник

896 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

памети: излазак отуда чим је завеса пала, њихов повратак кроз гнусно тржиште, које је пред крај било раскалашније, пијани ђооКктакКеги! који су се тукли пред једним бифеом, цинични гласови који су им шапатом добацивали цену у пролазу; затим, на изласку, сцена са Одибертом, која је од ње захтевала да иде да честита њеном брату, па њена јарост у колима, увреде којима је ова бедница обасипала, да би се одмах затим бацила на колена пред њом и молила за опрошт :ј] љубећи јој руке; — све је то било побркано у њеном сећању, и ковитлало се са кловновским скоковима, нескладним звуцима звона, кимвала. чегртаљки, и са шареном светлошћу око смешнога трубадура, коме је она била поклонила своје срце. Гроза је проже при тој помисли.

„Не, не, никад... Пре бих умрла!“

Одједном, она угледа у огледалу пред собом једну мршаву авег, упалих образа и узаних плећа која су се зимљиво грчила напред. То је помало личило на њу, али далеко више на кнегињу Д' Анхалт, чије је жалосне знаке болести са болећивом радозналошћу посматрала у Арвијару, и која је баш била умрла на прагу зиме.

„ле орле

Она се наже, приђе Слиже огледалу, сети се необјашњиве доброте коју су јој сви тамо указивали, вечитог страховања своје мајке, нежности старога Бушероа при њеном одласку, и разумеде... Најзад, нашла је решење... Оно је дошло само... Већ одавно га она тражи.

ХМ] Код ЈУЖНИХ ПРОИЗВОДА. — Госпођица је опасно болесна... Госпођа никога не прима. Већ по десети пут за десет дана, добивала је Одиберта тај исти одговор. Стојећи непомично пред овим тешким вратима на свод, са алком, каква се седа налазе

! Бележници опклада при тркама. = Пр.