Српски књижевни гласник

__ПУМА РУМЕСТАН, 897

скоро само под сводовима Краљевског Трга, и која су јој, изгледа, једном затворена, за навек забрањивала при. ступ у стари дом Ле Кеноа:

— Лепо, рече она... Ја више нећу долазити... Сад ће они сами да ме траже.

И она се удаљи сва узрујана, кроз вреву овога трговачког кварта, где су се шпедитерска кола, натоварена дењковима, бурадима, витким гвозденим полугама које су тандркале, укрштала са ручним колицима која су зврјала кроз ходнике на сводове, до дна дворишта где су закивани сандуци за паковање. Али сељанка сада није обраћала пажњу на ову паклену лупу, ову грозничаву журбу која је потресала високе куће до последњег спрата; у њеној подмуклој глави брујале су, још силније, сурове мисли, и одјекивали страшни судари воље која се кршила о препоне. И она је ишла све даље, не осећајући умор, прелазећи пешке, да би уштедела омнибус, дугачки пут од кварта Маре до улице Опатије- Монмартра.

Пре кратког времена, после помамне јурњаве кроз станове сваке врсте, по хотелима и приватним кућама, одакле су их редовно истеривали због добоша, они су били запали овде, у једну нову кућу, где је, по цену која се чини онима што први улазе у нову зграду, становала сумњива гомила јавних жена, чергара, трговачких агената, оних пробисветских породица какве се често виђају по морским пристаништима, где у беспослици проводе време између две лађе по хотелским балконима, вребајући плиму, од које се увек нечем надају. Овде су сви вребали срећу. Кирија им је ипак била доста скупа, нарочито сад, кад је зкаџпо банкротирао, и кад су морали тражити судским путем, са жигованом хартијом у руци, награду за неколике Валмажурове пред ставе. Али у овој свеже олепљеној кућерини, где су врата била отворена у свако доба због разноврсних срамних заната закупачких, где су се увек разлегале свађе и

псовке, добош није никога узнемиравао. Напротив, до57