Српски књижевни гласник

НУМА РУМЕСТАН. 899

хлеб, порабаћене путем и честим сељакањем, који су стресали своју сеоску прашину на позлаћене шарене та: пете. Горди, класични профил Одибертин испод празничне капе, који је такође изгледао залутао на овом петом париском спрату, још више појача Межаново саучешће према овим Руместановим жртвама; и он им поче благо објашњавати зашто је дошао... Министар, желећи да Валмажуре сачува од нових невоља, због којих се он донекле осећа одговоран, шаље им пет хиљада динара као накнаду за њихове незгоде, и да би им олакшао повратак у завичај... Он извуче банкноте из свога бележника, и спусти их на наћве од старе ораховине. — Дакле, треба да отпутујемог запита сељанка замишљено, не мичући се с места.

— Г. министар жели да то буде што скорије... Он хоће да што пре чује да сте се вратили у свој краји да сте срећни као што сте пре били.

Стари Валмажур се одважи да баци један поглед на банкноте:

— Што се мене тиче, то ми изгледа паметно... Шта ти кажеш»

Она није казивала ништа, очекујући крај, који је Межан смишљао окрећући у рукама свој бележник:

— На ових пет хиљада, додаћемо још пет хиљада, да нам вратите... да добијемо...

Узбуђење му је стезало грло. Свирепу му је дуж: ност Розалија била поверила. (О, често се испашта кад човек ужива глас одмереног и чврстог човека; од њих се изискује више него од осталих. Он заврши врло брзо:

— ...слику Г-ђице Ле. Кеноа.

— Најзад!... ту смо... Слику .. Знала сам ја, да богме!

Она је одсецала сваку реч подскакујући као коза.

— Дакле ви мислите да смо ми зато довучени са другог краја Француске, да нам је зато обећано све, мада ми нисмо тражили ништа, да би нас сада избацили на-

57%