Српски књижевни гласник

926 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК,

примери. На Ветернику, између Грачанице и Приштине, у жутој глини и песку налазе се многобројне грудве кварцитног шљунка. Пошто су ови шљунци редовно бели и обично велики као песница лако се нађу по два камена, који кад се метну један на други изгледају као мали хлепчићи, по чему народ збиља и држи да су то окамењени хлебови косовских јунака.! На истим местима уз то бело заобљено камење, налазе се већи и мањи камени одломци свакојаког облика, који су црвени као устајало месо, а по тој спољној особини народ и држи да то није просто камење него да је окамењено месо, које је јела српска војска.

Све су ове ствари изложене у Етнографском Музеју: и божур и шкољке, шљунци и црвено камење,

Дакле, ми имамо на Косову трагове негдашњих „правих људи“: божур је постао из њине крви, шкољке су им кости; па је ту и црвено камење као окамењено месо за храну, а бели шљунци су окамењени хлебови.

Ова слика народног предања врло је пластична, јер се ретко стекну толики удружени примери да једну исту претпоставку потврђују: земљиште, флора, фауна и историјски догађај. О страшној погибији мађарској на Косову наш народ сад ништа не зна да прича, јер је наша трагедија много живља и величанственија, ма да је старија од мађарске. Гуслар и ако пева о СибињанинЈанку не мисли да је Хуњади био Мађар.

Сад ћемо да проговоримо мало о једном предању, врло сличном нашем, које се налази код једног од нас удаљеног, а по језику исто тако далеког народа.

Бретонци су у старо време били чисти Келти, па и код њих има једно предање необично налик на наше. Тако Бретонци држе да је дрвена дешелина никла из

1 Г. Ј. Цвијић је описао геолошку подлогу Косова у „Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије“, итоу Ш књ. на стр. 1128 о конгеријама, а на стр.1129 о шљунку,. -